-Umetnost-

Уметност













Питер Паул Рубенс. Адам и Ева





Уметност је људска делатност или производ људске делатности
која има за циљ стимулисање људских чула као и људског ума и духа;
према томе, уметност је активност, објекат или скуп активности и
објеката створених са намером да се пренесу емоције или/и идеје. Осим
ове дефиниције, не постоји ни једна друга општеприхваћена дефиниција
уметности, с обзиром да је дефинисање граница уметности субјективан
акт, а потреба за уметношћу се обично назива људском креативношћу.
Квалитет уметничког дела се обично процењује на основу количине
стимулације коју оно изазива — утисак који оно оставља на људе, број
људи у којима је то дело изазвало неку емоцију, у коликој мери то дело
се цени, као и ефекат или утицај који то дело оставља или је оставило у
прошлости. Већина уметничких дела која се генерално сматрају
ремек-делима поседује ове атрибуте.
Нешто што стимулише само чула или само ум, или кад му је циљ нешто
друго, не сматра се уметношћу, мада нека дела модерне уметности озбиљно
доводе ову тврдњу у питање.
Сходно томе, нешто може бити процењено у потпуности као уметност,
или уметност може бити део неког објекта. На пример, сликарство може
бити чиста уметност, док столица, иако дизајнирана са практичним циљем
и употребном вредношћу, може садржати елементе уметности баш у том
истом дизајну.
Уметност која нема функционалну вредност или намеру се назива лепом
уметношћу, док се делатност која поред уметничке вредности поседује и
функционалну сврху назива занатом. Међутим, објекат може бити
класификован и на основу намера свог творца које су присутне (или
одсутне) у самом објекту. На пример, шоља, која очигледно има своју
функционалну вредност јер се може употребити као посуда, може бити
сматрана уметношћу ако је намера њеног творца била да превасходно
направи украс, док сликање може бити процењено као занат ако се масовно
производи.
У 19. веку,
уметност је била пре свега окренута ка "Истини" и "Лепоти". Почетком
20. века долази до озбиљног преокрета у поимању уметности са доласком модернизма, а потом у другој половини 20. века са наговештајима постмодернизма.